Кратак осврт

Промишљане гласина у XXI веку актуализовано је и условљено историјским и културним околностима у којима оне добијају на замаху и постају врло важан чинилац у креирању будућности. Кроз 7 поглавља ове књиге аутор је пратио развој поимања гласина у човековој свести, анализирао њену сложену структуру и снажан утицај на друштвени живот и ток историје.

У 1. поглављу приказан је однос „божанског гласа“ према грчком миту и раној историографији. Од прве забележене приче о атинском берберину, мартиру гласине, преко стихова из „ Илијаде“ и Софокловог „Краља Едипа“, гласина је доживљавана као божанство и пратиља рата. За Римљане она постаје страшна неман Фама, али и комуникацијски мост између центра и периферије и средство да се загосподари мноштвом политичких говоркања у Риму, о чему говори 2. поглавље – Фама, један модел. Она је представљена као целина из више делова, са различитим својствима и атрибутима, добија своју кућу и врло моћну улогу: постаје фермент револуције и истовремено њен непријатељ.

У 3. поглављу прате се трансформације које доживљава Фама у позном средњем веку. Она је добила и другу фанфару и постала икона славе, фама триумпхалис. Њена дихотомна својства, гласно и анонимно, тајност и јавност, истинитост и лаж, уобличавају је по новом обрасцу– као фигуру Гласа.

4. поглавље потврђује да је Фама рођена из рата, у време митске усмене традиције. У време И светског рата, масовног уништавања и убијања, под кишом летака исписаних „вестима из кухиње“ или пропагандним паролама, збуњени и уплашени човек модерног доба лако подлеже полуистинама или погрешкама гласине. Што су приче екстремније више им верује. Ко у рату пита за истинитост приче  кроз гласину сазнаје митове о битки.

5. поглавље говори кроз гласине о смаку света да су Фамине очи усмерене и у будућност јер јој је технолошки напредак дао подстицај. Радио-драма „Рат светова“ Орсона Велса стигла је одмах и свуда, а телефоном и до оних који нису слушали радио-пријемнике.

Антисемитски погроми доказују да у бићу гласине стоји повезаност предањем сачуване легенде са савременим друштвеним догађајем, што је предмет разматрања 6. поглавља. Будући да почива на дубљим слојевима колективног памћења, гласина је трајна структура са сложеним механизмом и готово неподложна контроли.

Центри моћи покушавали су, ипак, у XX веку да установе механизме контроле гласина: хот-лајн, Румор цлиницс, Центри за контролу гласина и протока информација у медијима и на интернету јесу институције које показују да држава неформални говор схвата као опасан фермент анархије и побуне. Но, са појавом интернета, отпочело је ново и велико доба Фаме, о чему се говори у 7. поглављу.

У последњем је дато неколико модела и истраживања којима су научници покушавали да објасне феномен гласине, заузимајући различите приступе и нудећи различите „терапије“. Али упркос свим покушајима заснованим на резултатима стогодишњег проучавања, Фама није изгубила ништа од својих моћи. Да ли ће од „пратиље историје“ постати њена инспираторка?